2002n42-001.gif

Stručni skup za javna i komunalna preduzeća
POVEĆAVANJE I ODRŽAVANJE EFIKASNOSTI NAPLATE KOMUNALNIH USLUGA 
Iskustva u praksi i primena softverskih komponenti u procesu naplate

23. septembar 2015.
Š
abac, Hotel Sloboda



U okviru redovnog godišnjeg skupa korisnika sistema NAPLATA, održano je otvoreno savetovanje za javna i komunalna preduzeća "POVEĆAVANJE I ODRŽAVANJE EFIKASNOSTI NAPLATE KOMUNALNIH USLUGA - Iskustva u praksi i primena softverskih komponenti u procesu naplate".


Savetovanju je prisustvovalo 97 učesnika iz javnih i komunalnih preduzeća i 16 prezentatora, ukupno 113 učesnika.

Pored prezentacije iskustva i postignutih rezultata korisnika u naplati teško naplativih i zaostalih potraživanja i novih funkcionalnosti ugrađenih u nove verzije softvera sistema NAPLATA, obrađene su aktuelne teme koje se odnose na evidenciju i raspodelu potrošnje, obračun, fakturisanje i naplatu komunalnih usluga, kao i naplatu teško naplativih i zaostalih potraživanja., u cilju sagledavanja mogućnosti za dalje unapređivanje efikasnosti naplate i funkcionalnosti poslovnih informacionih sistema u  javnim i komunalnim preduzećima.


Otvaranje savetovanja, Omnidata Šabac

U radu skupa aktivno su učestvovali kao izlagači, pored korisnika sistema NAPLATA i naši partneri prezentacijom svojih iskustava u implementaciji i primeni informacionih tehnologija u javnim i komunalnim preduzećima.


Iskustva u implementaciji opštih poslovnih sistema u javnim i komunalnim preduzećima


Filip Filipović, AB Soft Beograd

Za potrebe realizacije integralnog poslovnog informacionog sistema za javna i komunalna preduzeća, AB Soft  je razvio i u praksi koristi poseban aplikativni softver, čija je namena integracija sistema na nivou razmene podataka sa sistemom Omnidata NAPLATA pomoću koga se vrši automatski prenos podataka - preuzimanje odgovarajućih podataka iz softvera Omnidata NAPLATA u bazu AB Soft poslovnog softvera.
Ovakvim organizacijom vrši se automatsko evidentiranje stavova za knjiženje, knjige izlaznih računa kao i evidentiranje PDV-a, prenos karakteristika vezanih za račune i praćenje zastarelosti potraživanja u bazu podataka finansijskog knjigovodstva.

Naravno u smislu automatizacije knjiženja u finansijskom knjigovodstvu se podrazumeva:

RINO je razvijen kao posebna namenska aplikacija koja na kraju omogućava dostavu informacija Upravi za Trezor: mesečne izveštaje i formiranje XML fajlova koji se podnose Trezoru... 




Miodrag Milosavljević, Privredni savetnik informacione tehnologije Beograd


Profesionalno, neposredno, jasno i edukativno izložena problematika prodaje, implementacije, instalacije  i uvođenja u rad informacionih sistema u javnim i komunalnim preduzećima.

Veoma precizno su pobrojani uzroci i objašnjeno kako i zašto nastaje raskorak između onoga šta je korisnik zapravo želeo i opisa koji je zahtevu dao, onoga što je menadžment rekao da firma pravi ili nerealno očekivao, i zašto postoji realan rizik da rezultat u praksi bude nezadovoljavajući čak i kada postoje
zahtevi vođe projekta, elaborati sistem analitičara, a pogotovo kako to u praksi po pravilu biva da se radi bez ili veoma malo ulazne dokumentacije.



Sistematično su opisani
najčešći problemi u uvođenju, održavanju i organizovanju podrške za softverska rešenja u javnim preduzećima i ko je za njih objektivno odgovoran: činjenjem ili nečinjenjem.

Problemi koji potiču od naručioca:

Problemi koji potiču od izvršioca:



Branislav Nedić, Ivana Cvetković, DP Products Beograd

Pored opštih napomena
postojećim funkcionalnostima i novinama u poslovnom paketu opšteg poslovnog sistema BIZNISOFT  do sada primenjivanim i korišćenim u javnim i komunalnim preduzećima, posebno je istaknuta veza sa bazom podataka Omnidata NAPLATA, pomoću aplikacije Omnidata B2B koja je namenski razvijena za potrebe automatizacije transfera podataka o finansijskim promenama nastalih u bazi podataka sistema za obračun, fakturisanje i naplatu komunalnih usluga, i automatizaciju kontiranja i knjiženja promena u bazu podataka BIZNISOFT.



Trimble GNSS sistemi za prikupljanje podataka o vodovodnoj mreži za GIS-a vodovoda i kanalizacije i ostalih komunalnih delatnosti.
Primena bespilotnih aerofotogrametrijskih sistema u javnim i komunalnim preduzećima.



Ljubiša Adžemović, dipl.inž.geod., tehnički direktor, Livona Beograd

Livona Beograd je prva firma u Srbiji u potpunosti posvećena promociji i implementaciji GPS i GIS tehnologija:

Primenjene tehnologije GIS – Geografski informacioni sistemi, omogućavaju kartografski prikaz i analizu podataka, organizovanih u posebne slojeve: vodovod, kanalizacija, katastar parcela, lokacije kontejnera, javne rasvete.
Povezivanjem baze GIS-a i baze podataka NAPLATA omogućava se efikasno korišćenje izvora podataka, ortofoto slika prostora, GPS sredstava za prikupljanje podataka i navigaciju, integracija svih relevantnih podataka, generisanje tematskih karata u cilju prostorne analize.
Korišćenjem tehnologije i snimanja bespilotnim sistemima na ekonomičan način obezbeđuju se snimci terena izuzetnog kvaliteta praktično za sve delatnosti kojim se komunalna preduzeća bave.

Poslovna saradnja sa Livona - Omnidata počela je 2010. godine, na polju obezbeđivanja kvalitetnih uređaja za terensko prikupljanje i evidenciju podataka o potrošnji i prikupljanje GPS koordinatama.



Upravljanje adresama: mernih mesta, potrošača, sedišta, boravišta i korišćenje dostavnih adresa


Dragoljub Rakić, Omnidata Šabac

Upravljanje adresama - adresni prostor pruža mogućnost različitih tipova adresa (dostavna, vlasnik, boravište, zakupac, korisnik, itd) zavisno od konketnih potrebe.
Za osnovne kataloške podatke kupac, potrošača i mernih mesta ne postoje ograničenja u broju i tipu evidentiranih adresa.


Formiranje poruka za slanje faktura potrošačima preko standarnih e-mail servisa.

Generisanjem email poruka, kako pojedinačno tako i cirkularno za ceo obračunski period, ubrzano je prosleđivanje informacije o izdatim fakturama.



U narednom koraku predviđeno je proširenje korisničkog servisa na sajtu www.mojiracuni.com
dodavanjem posebnih baza računa za sva preduzeća - korisnike sistema NAPLATA, tako da potrošači komunalnih usluga mogu samostalno da preuzimaju račune za izabrani obračunski period.


Povezivanje više mernih mesta u složene merne sisteme: hijerarhijske veze, primarna, sekundarna, glavna, pomoćna, virtuelna, korektivna, kontrolna merna mesta...

Hijerarhijsko povezivanje mernih mesta u merne sisteme, kao i upotreba primarnih, sekundarnih, kontrolnih, virtuelnih i korektivnih obeležja, omogućava rešavanje situacija koje se mogu pronaći u dosadašnjoj praksi registracije 
složenih mernih sistema u vodovodima ili toplovodima.
Na konkretnim primerima pokazano je kako se omogućava izdavanje jednog računa za svakog potrošača bez obzira na broj i složenost veze mernih mesta (brojla) preko kojih se potrošaču utvrđuje potrošnja.



Usluge masovnog fakturisanja i kovertiranja za javna i komunalna preduzeća - korisnike sistema NAPLATA


Nemanja Branković, Tehnobiro Beograd

Tehnobiro Beograd se bavi poslovima varijabilne - personalizovane štampe, ofset štampe i kovertiranja dokumenata, pre svega za potrebe preduzeća koja se u određenim vremenskim intervalima obraćaju velikom broju sadašnjih ili budućim komitentima putem personalizovanih pošiljaka, koristeći mogućnost mašinskog pakovanja do 6 priloga pored glavnog dokumenta.

Usluge personalizovane štampe, insertovanja i kovertiranja dokumenata obuhvata sledeće celine:





Postojeći ljudski i tehnički kapaciteti kojim preduzeće raspolaže, omogućavaju pružanje usluga bez angažovanja podizvođača po veoma prihvatljim cenama sa kratkim rokovima isporuke.
Sem velike količine predštampanih obrazaca i koverata, mašina velikih kapaciteta, posebna pažnja je posvećena sigurnosti podataka po ISO standardima, što je posebno značajno za javna i komunalna preduzeća koja masovno fakturišu komunalne usluga.
Kako u cilju redukcije angažovanja i troškova fakturisanja, sve su to razlozi što se korisnici sistema NAPLATA opredeljuju za poveravanje ovih poslova Tehnobiro-u.


 
Pogled iz publike...


Iskustva u praksi: Unapređenje računarske infrastrukture preduzeća virtualizacijom računarskih resursa


Dejan Lazić i Goran Jovanović, JKP Toplovod Obrenovac


Pod motom virtuelizacija je simulacija softvera ili hardvera na kome drugi softver radi, kolege iz obrenovačkog toplovoda su svojim kolegama i svim ostalim ostalim učesnicima nadahnuto, stručno, elegantno i slikovito prezentovali svoj tehnički poduhvat i iskustvo u praksi, pokazavši da više nema potrebe upravljati se starim modelom jedan server – jedna aplikacija, i da je moguće je imati više servera sa različitim operativnim sistemima, tako da se svi pokreću na istoj hardverskoj platformi.

Prikazan je  primer virtualizacije JKP Toplovod Obrenovac, koje ima instaliranu mrežu (mikrotik) preko 500 uređaja, sa preko 150 računara,  koji rade u
2 mreže (Internet mreža i lokalna mreža),  kao veći broj različitih servera: Mail server, Web server, FTP server...

Za potrebe
virtualizacije korišćen je hardver:

i softver:


Virtualizovani server sistema NAPLATA pušten je u rad pre mesec dana

Približavajući ostalim učesnicima osnovnu ideju virtualizacije računarskih resursa
protmačeni su osnovni pojmovi i definicije:

Sem toga naglašeno je da postoji nekoliko osnovnih tipova virtualizacije: hardverska (Hypervisor),  dekstop (VDI),  softverska (Emulator, Wine), memorijska (swap fajl, particionisanje), podataka (Facebook, jedinstveni inteface), mrežna (različite mreže na istoj mrežnoj osnovi) i storidža (particije, storage space).

Svakako jedna od najboljih stručnih prezentacija na ovogodišnjem savetovanju, posebno je značajna, jer se odnosi na neposredno "in house" iskustvo u praksi koje se odnosi na unapređenje računarske infrastrukture preduzeća virtuelizacijom računarskih resursa, i postizanja:



Metologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotne energije.
Migracija na novi tarifni model. Problematika primene.


Tema okruglog stola

Okrugli sto sa ovom temom organizovan je na osnovu dosadašnjih konsultacija, konkretnih zahteva i sprovedene ankete sa korisnicima sistema NAPLATA, na osnovu kojih je konstatovano da postoji potreba za održavanjem zajedničkog sastanka kako bi se razmenila iskustva i svi akteri adekvatno pripremili primenu nove metodologije.

Prisustvovali su predstavnici javnih i komunalnih preduzeća:

Uvodno izlaganje: Milan Đorđević, Omnidata Šabac

Na osnovu člana 362. stav 1. Zakona o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012-US,
72/2012, 7/2014-US i 44/2014), Vlada RS donela je "UREDBU O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM"

Nova metodologija
se mora multidisciplinarno posmatrati sa pravnog, tehničkog i ekonomskog aspekta.
Na osnovu postojeće zakonske regulativa, neophodno je ispoštovati procedure i blagovremeno doneti i usvojiti određene odluke, izvršiti kalkulacije cena, doneti i primeniti nove cenovnike...

Zbog procedure usvajanja postoji rizik da toplane kasne sa primenom, što može da donese probleme oko početka sa primenom, pogotovo ako se donese odluka da se metodologija ne primeni od početka meseca, neko od nekog drugog datuma u mesecu.

U tehničkom smislu neophodno je adekvatno i blagovremeno pripremiti postojeće podatke i izvršiti migraciju na novi model tarifnog sistema.

Novi tarifni model ima tarifne grupe:
i tarifne elemente:
Maksimalna vrednost godišnje specifične potrošnje ne može biti viša od 140KWh/m2.



Razmena iskustava sa kolegama: Milan Stošić, JKP Toplana Šabac


Zakonom o zaštiti potrošača definisano da je
potrošač je fizičko lice, dok je trgovac je pravno lice, a prodavac je trgovac sa kojim je potrošač zaključio ugovor.

Istim Zakonom između ostalog u članu 88. predviđene su i ostale dužnosti obaveštavanja potrošača.

Najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena trgovac je dužan da potrošača:
Imajući u vidu obaveze u pogledu obaveštavanja potrošača, jasno je da to diktira datum početka primene nove metodologije.

U pogledu pripreme i preduzetih aktivnosti za primenu metodologije konstatovano je da su preduzeća iz kojih dolaze učesnici okruglog stola uglavnom spremni.
Međutim, sem u slučaju JP JEDINSTVO -Kladovo, koji su saglasnost dobili i blagovremeno poslali obaveštenja svojim potrošačima,  ostali još uvek čekaju saglasnost nadležnih organa - odnosno svojih lokalnih samouprava.

Zaključeno je da ne postoje tehnički razlozi za odlaganje početka primene, odnosno da to u ovom trenutku prvenstveno zavisi od ostalih faktora.



Analiza tačnosti vodomera
Jurica Kovač, Aqua Libera Novo Čiče, Hrvatska
Nažalost, zbog problema na graničnim prelazima, g. Jurica Kovač nije mogao da prisustvuje, učestvuje u radu skupa i održi svoje predavanje ne ovu veoma zanimljivu temu.



Procedure u održavanju na primeru Vodovod Pula

Vodovodna mreža u Istri spada u red najboljih u Hrvatskoj, a gubici u isporuci pitke vode od 16,7%, manji su i od proseka u Evropskoj Uniji, a koji se kreće oko 20%.
Istarski vodovod permanentno
ulaže ozbiljna sredstva i radi na modernizaciji mreže, primenjujući najnovija tehnološka rešenja, koja uključuju ugradnju kontrolnih, zonskih i ultrazvučnih vodomera.


Boris Džodanović, Ehting Beograd

Tokom nedavne posete pulskom vodovodu imali smo priliku da vidimo DOBAR NAČIN ODRŽAVANJA NA PRIMERU VODOVODA PULA već je u naslovu rekao Boris Džodanović, glavni inženjer za hidrotehniku, Ehting Beograd, uz podrobno objašnjenje njihove organizacija zona potrošnje
(DMA).

Vodovod Pula raspolaže sa približno 900km vodovodne mreže, a trenutno se u informacionom sistemu nalazi više od 750km vodovodne mreže.
Sa izradom svog tehničkog informacionog sistema zasnovanog na GIS tehnologiji vodovod je započeo je 2002. godine, a tim poslom se bavi posebna služba za geografski informacioni sistem.
Vodovod od 2003. samostalno održava prostorne baze podataka.

Kao okruženje za razvoj odabrani su ESRI GIS proizvodi.

Do sada su izvršeni slijedeći radovi:

Kako korišćene evidencije za unos podataka nisu bile potpune i besprekorne, nameće se potreba nadopune i poboljšanja kvaliteta postojećih podataka, što iziskuje terenske radove, proveru izvedenog stanja i geodetsko snimanje.

U narednom periodu radiće se na izradi prostornog sloja centroida adresa, smeštanje u prostor svih potrošača, dopuni podataka o mreži do svih potrošača, dopuna i provera podataka o materijalu, profilu i godini izgradnje cevovoda, geodetskom snimanju svih nesnimljenih cevovoda kojima je preostali vek trajanja duži od 20 godina i izradi montažnih šema za sve ključne čvorove s adekvatnim opisom u informacionom sistemu.

Po viđenju vodovoda navedeni radovi su preduslov za dobijanje kvalitetne baza podataka o vodovodnom sistemu, koja sem za potrebe upravljanje, omogućila da se sve ostale faze razvoja, tj. svi predviđeni procesi temelje na kvalitetnim podacima.


Koriste sledeće GIS module:

Velika pažnja se posvećuje elementima vodovodnih priključaka: kuglasti ventili, redukcije, vodomeri..., kao  i detaljima u vezi izrade vodomernog okna u varijantama od nabijenog betona C 12/15 debiljine zida 10cm ili betonskih blokova debljine zida 20cm, i posebno otvori na oknu gde ulazi i izlazi cev nakon montaže cevi, koji se moraju zabetonirati.



Vodovod Pula je veoma dobro organizovan u pogledu održavanja vodovodne mreže koji može biti primer domaćinskog odnosa i dobre prakse za vodovode na ovim prostorima.



Iskustva u praksi: Rezultati u prvih godina dana primene sistema NAPLATA u JP Vodovod i kanalizacija Grocka


Slavoljub Stevanović, JP Vodovod i kanalizacija Grocka

SO Grocka je na svojoj sednici održanoj dana 29.09.2003. godine, osnovala Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija, koje je počelo sa radom 01.01.2004. godine.
Preduzeće je izdvojeno iz sastava JKSP Grocka zbog efikasnijeg upravljanja i održavanje vodovodnog sistema na teritoriji opštine.

Delatnost preduzeća:

Vodovod ima 9.000 priključaka snabdeva kvalitetnom vodom sledeća naselja:
U nastojanju da poveća efikasnost procesa naplate komunalnih usluga, vodovod je odlučio da inovira svoj informacioni sistem nadogradnjom novim softverom.
Sem toga cilj je bio i da se postojeći podaci integrišu i srede, olakša rad i poveća učinak naplatne službe.

U  oktobru 2014. implementiran je
i pušten u rad sistem za evidenciju potrošnje, obračun i naplatu vode koji se sastoji od sledećih softverskih komponenti:



Najava novih računa na sajtu preduzeća: http://www.vodovodgrocka.org.rs

Interesantno je da je JP Vodovod i kanalizacija Grocka, zaključno sa 2014. godinom ostvario odnos naplaćeno / fakturisano od 110,1% i u 2015. godinu prenelo svega 34,6% nenaplaćenih potraživanja.
Procenjeno je da je u prvoj godini primene sistema NAPLATA, kao direktna posledica uvođenja novih računa povećan procenat naplate bar za oko 3%, odnosno oko 10 miliona dinara.



Iskustva u praksi: Planiranje, organizacija i unapređenje očitavanja vodomera i evidencije potrošnje vode

Branislav Petković,
dipl.ecc – rukovodilac sektora naplate,
JKP Vodovod i kanalizacija Požarevac


Veoma sadržajna i efektna prezentacija na temu planiranja, organizacije i unapređenja sistema očitavanja JKP Vodovod i kanalizacija Požarevac, kojom su obuhvaćeni:

Faktori koji utiču na efikasnost očitavanja:

U sistemu za merenje legalne potrošnje registrovano je ukupno 17.531 mernih mesta, od čega je
u kategoriji pravna lica 2.164,  domaćinstva 14.799,  zgrade - kućni saveti 568, koja se nalaze u 15 reona, a koje očitava tim od 12 čitača.



Zavisno od usvojenog plana očitavanja za određeni obračunski period vrši se optimizacija čitačke liste.
Pomoću softvera OPTIMUS na osnovu ranije zadatog plana i zadatog broja mernih mesta sistem NAPLATA generiše merna mesta za očitavanje.
U slučaju potrebe liste je moguće naknadno reoptimatizovati, kako bi se smanjio ili povećao broj mernih mesta za očitavanje.

U praksi nakon planiranja i optimizacije generišu se čitačke liste, na osnovu trodnevne norme, koje se zatim čitačima predaju na PDA računarima.
Nakon tri dana čitači se vraćaju u službene prostorije, prebacuju popunjene čitačke liste i dobijaju nove.
Sem toga nakon svakog očitavanja čitači donose i zapisnike sa terena o uočenim nepravilnostima.
Referenti kontrole i očitavanja su u stalnoj komunikaciji sa čitačima

Za vreme očitavanja liste ostaju aktivne, za potrebe ispravki od strane čitača.
Po završetku očitavanja liste se prebacuju u bazu i softver NAPLATA automatski učitava liste.
Nakon učitavanja listi vrši se obračun proseka. Prosečna potrošnja upisuje se za sva merna mesta koja nisu očitana, a mogla je da se ostvari potrošnja.

Po upisivanju listi i obračuna proseka sledi kontrola čitačkih listi, koja je najbitniji postupak za zatvaranje očitavanja i uspešan obračun, pri čemu se za kontrolu listi koriste se katalozi: analiza očitavanja, provera čitačke liste i stanja brojila.
Nakon izvršene kontrole očitavanja i unosa stanja, provera obračuna proseka stiču se uslovi za automatski obračun.




Uzimajući u obzir da se svakog meseca kreiraju pet čitačkih listi podeljene po kategorijama, na isti način se vrši i obračun.
Pravilnim formiranjem kampanja za očitavanje i čitačkih listi posao obračuna svodi se na minimum i ne zahteva puno vremena.
Evidentirana potrošnja sada efikasno prati sezonske promene, tako da se dobijaju računi koji odgovaraju potrošnji u periodu obračuna, koje je lakše naplatiti.




Zakon o zaštiti potrošača u praksi i evidencija reklamacija

Novi ZZP - Zakon o zaštiti potrošača objavljen u Službenom glasniku RS broj 62/14, stupio na snagu 21.06.2014., sa početakom primene 21.09.2014.
Odredbe su u najvećem delu identične odredbama predhodnog Zakona o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, broj 73/10).
Zaštita kupaca - pravnih lica regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

ZZP kao usluge od posebnog ekonomskog interesa prepoznaje:
Po Zakonu, sem obrazovanja komisija za rešavanje reklamacija u čijem sastavu moraju biti predstavnici evidentiranih udruženja i saveza potrošača, potrebno je ispuniti i ostale obaveze koje su predviđene pomenutim Zakonom i obezbediti:
Zakonom nisu propisane forme obaveštenja o načinu i mestu prijema i potvrda o prijemu.
Potrošač može izjaviti reklamaciju
usmeno, telefonom, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa.
Prodavac je dužan da odgovori najkasnije u roku od 8 dana.
Rok za rešavanje ne može biti duži od 15 dana.



Modifikacije postojećeg mehanizma za upravljanje reklamacijama koji integrisan u osnovni softver sistema NAPLATA, preduzete su u cilju da se ispoštuju zahtevi koji proističu iz  zakonskih odredbi Zakona o zaštiti potrošača, uzimajući u obzir potrebe javnih i komunalnih preduzeća - korisnika sistema u vezi sa  prijemom i evidentiranjem reklamacija i efikasnim sprovođenjem reklamacionog postupka u smislu konzistentnog praćenja, obrade i rešavanja probleme koji nastaju u procesu obračuna i naplate komunalnih usluga i da se omogući unapređivanje odnosa za sve kategorije potrošača i kupaca.

U odnosu na papirnu elektronska evidencija svakako ima niz prednosti, a između ostalog omogućava brz i transparentan uvid u reklamacioni postupak, pojednostavljuje praćenje sumarno i svake konkretne reklamacije, a sem toga predstavlja i dragocen izvor podataka na osnovu kojih se može vršiti popravka postojećih procedura u cilju smanjivanja učestanosti
sistemskih, slučajnih i grubih grešaka, blagovremenog otklanjanja njihovih posledica i minimalizacije njihovog uticaja u cilju popravke i održavanja kvaliteta odnosa sa potrošačima.


Nenad Purkić, Milan Đorđević, Biljana Živković, Omnidata Šabac



Aktivnosti korisničke podrške za korisnike sistema NAPLATA

Osnovna misija korisničke podrške jeste da pomogne korisnicima u efikasnoj primeni softvera sistema NAPLATA, ali je primetno da sve više zahteva stiže za rešavanje tehničkih problema na računarskim sistemima: instalacija, podešavanje i prilagođavanje računarske osnove, sistemskog softvera i ostalih aplikacija -
Nenad Purkić, saradnik za korisničku podršku, Omnidata Šabac.

Od korisničke podrške očekuje se da u najvećem broju slučajeva pravovremeno reaguje na desktop-u korisnika korišćenjem internet veza i softvera za udaljeni pristup.
Međutim, u nastojanju da stvorimo uslove da naš softver može da radi i širenjem problematike ka tehničkim problemima oko računarske osnove, pojavili su se nove klase problema različitog stepena složenosti i potrebe za dodatnim angažovanjem, tako da počinjenom da se bavimo tehničkom umesto korisničkom podrškom.



Pomenute aktivnosti troše raspoloživo vreme i opterećuju resurse korisničke podrške, a time imaju i veliki uticaj na odziv i efikasnost korisničke podrške.
U cilju sagledavanja problematike pokušali smo da analiziramo strukturu aktivnosti korisničke i tehničk epodrške
u prethodnom periodu i radili na identifikovanju: problema i posledica,  izvora problema, mogućih rešenja i pokušali da ih razvrstamo po učestanosti pojavljivanja i težini za rešavanje.

Izvori problema odnose na računarski sistem, sistemski i ostali softver, 
koji nisu retki, a ni laki za rešavanje uglavnom su:
Mogućnosti za unapređenje su svakako konsultacije i zajednički rad, kako pre, tako i pri svakoj izmeni postojećeg računarskog sistema, kako bi se izbegle greške u odabiru platforme, greške u podešavanju i administraciji, a samim tim i zastoji

Izvori problema pri korišćenju naših softverskih komponenti, koji na sreću nisu česti i po pravilu su lakši za rešavanje uglavnom su:

Mogućnost za unapređenje i preventivno delovanje je dodatna obuka korisnika postojećeg softvera, intenzivnije korišćenje "dana otvorenih vrata" i razmena iskustava između korisnika korisnika.

Generalno, svaki problem od najmanjeg, pa do najvećeg ima svoj uzrok, mesto nastanka, posledice i moguće rešenje.
Od velike je važnosti tačno locirati i odrediti te parametre, od čega dalje zavisi i kasnija prevencija nastanka istih problema i njihovo ponavljanje.
Na inicijativu administratora sistema unutar preduzeća, korisnička podrška treba i mora da se usmeri na segment radi efikasnog rešavanja problema,  sa ciljem da omogući lakši i komforniji rad u primeni sistema.

Organizovanjem grupnih konsultacija, tematskih radionica i savetovanja pored upoznavanja sa novim funkcionalnostima pospešuje se međusobno povezivanje korisnika, usvajanje zajedničke terminologije, poređenje postignutih rezultata, nesebična razmena sopstvenih iskustava, transfer znanja, gotovih rešenja i učenje na primerima dobre prakse.

Napredni korisnici kreativno koriste potencijal zajedničkog resursa znanja, tako što njime dopunjuju svoje znanje, prilagođavaju svojim konkretnim potrebama i dalje "bruse" i nadograđuju kroz praksu - kompletirajući vredan sopstveni "know-how", koji može da bude veoma interesantan ostalim korisnicima.
  
Stručni skupovi popu ovog savetovanja, sem što omogućavaju korisnicima da prezentuju rešenja koja su primenili,sagledaju svoje realne pozicije, pomažu i da bolje utvrde prioritete, nadograde znanje i ostvare značajne koristi primenom gotovih rešenja koja su već pokazala odlične rezultate.



Problematika javnih nabavki dobara i usluga: softverskih licenci i informatičkih usluga

Neposredan povod
za ovu temu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015) - Biljana Živković, saradnik za ekonomske poslove, Omnidata Šabac.

Javnim i komunalna preduzeća nabavke softverskih licenci na osnovu kojih stiču pravo na korišćenje sofvera i korisničke podrške sprovode putem postupka javnih nabavki.

Softverska licenca (eng. Software Licence) je pravni dokument kojim je regulisano korišćenje i distribucija softvera. Softverska licenca omogućava krajnjem korisniku dozvolu da koristi jednu ili više kopija nekog softvera na takav način da štiti sva prava autora.

Glavna karakteristika vlasničkih licenci je to što njima proizvođač softvera garantuje korišćenje jedne ili više kopija softvera ukoliko krajnji korisnik pristane na uslove licence, dok proizvođač ostaje vlasnik tih kopija. Ovo znači da su neka prava vezana za softver zadržana od strane autora ili izdavača softvera. U okviru ovih licenci, uobičajeno je da se definišu neka pitanja vezana za korišćenje i distribuciju softvera, kao što su dozvoljen broj instalacija jedne kopije, dozvoljen broj rezervnih kopija koje krajnji korisnik sme da napravi, uslovi distribucije,... Bez prihvatanja uslova vlasničke licence, krajnji korisnik uopšte ne sme da koristi zaštićeni softver.


Tek nakon uspešno sprovedenog postupka javne nabavke dobara javnim i komunalnim preduzećima mogu biti isporučene softverske licence i licencni ugovori za krajnje korisnike (EULA - End User License Agreement ), na osnovu kojih i čijim prihvatanjem pomenuta preduzeća stiču pravo na korišćenje softvera.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015) kaže:
"Ukoliko predmet ugovora o javnoj nabavci čini više predmeta u smislu čl. 4-6. ovog zakona, predmet se određuje prema osnovnom predmetu ugovora. Ukoliko predmet ugovora čine dobra i usluge, osnovni predmet ugovora jeste onaj koji čini veći deo procenjene vrednosti javne nabavke."

Dakle, za postojeće korisnike softvera predmet nabavke su softverske licence koje predstavljaju dobro, a ne usluge.
Zakon o javnim nabavkama, postojećim korisnicima softvera omogućava sprovođenje pregovaračkog postupka za nabavku softverskih licenci, ukoliko za to postoje neophodni uslovi.

Pre pokretanja pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, po osnovu čl.36. st.1. tač.2) do 6) ZJN, naručilac je dužan da zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka u pisanoj formi na propisanom obrascu.
Uz obrazac prilaže se Izjava o vlasništvu izvornog koda koju Vam na zahtev izdaje isporučilac softverskih licenci, jedan je od dokaza koji potvrđuju osnovanost sprovođenja pregovaračkog postupka.
Model konkursne dokumentacije i detaljno uputstvo za pregovarački postupak  može se preuzeti na sajtu Uprave za javne nabavke.




Postignuti rezultati u procesu naplate komunalnih usluga kod korisnika sistema NAPLATA

Kao i prethodnih godina javno su prezentovani postignuti rezultati na polju naplate komunalnih usluga...


Milan Đorđević, Omnidata Šabac

Za potrebe uporednog pregleda korišćeni su podaci iz baza podataka NAPLATA za 2014. godinu, koju su u svrhu analize i sačinjavanja uporednog pregleda postignutih rezultata u pogledu efikasnosti i efektivnosti naplate, dostavila javna i komunalna preduzeća korisnici sistema NAPLATA. Dostavljena je ukupno 41 baza podataka iz 36 preduzeća.
Preduzeća korisnici sistema NAPLATA koja nisu dostavljene baze podataka: JKP VODOVOD-ŠABAC, KJP GOLUBAC GOLUBAC, DP KOMUNALAC MAGLIĆ.

Kako bi se podaci mogli uporediti obzirom na razlike u valutama, sva potraživanja normirana su na 100, a u skladu sa tim proporcionalno i uplate.
Obračun za decembar 2013. godine je uračunat, jer je dospeo za naplatu u januaru 2014.
Obračun za decembar 2014. godine nije obuhvaćen analizom, jer je dospeo za naplatu u januaru 2015.





JKP TOPLANA ŠABAC je u 2014. godini imalo najbolji odnos naplaćeno / faktursano 124,1%. u procesu naplate prirodnog gasa.
Ovde treba napomenuti da je 
JKP TOPLANA ŠABAC i u procesu naplate grejanja ostvarilo odličan rezultat gde je u 2014. godini odnos naplaćeno / fakturisano iznosio 116,7%.




GLOAKVALIS GLOŽAN je zaključno sa 2014. godinom imalo najmanja nenaplaćena potraživanja preneta u 2015. godini, svega 13,7%.


Napomene:

Na osnovu baza podataka je napravljen pregled usluga i kategorija potrošača za koje javna i komunalna preduzeća - korisnici sistema NAPLATA vrše obračun i naplatu, sa strukturom prihoda po osnovu komunalnih usluga, koji možete preuzeti ovde.



Dodela poklona za najbolje rezultate u procesu naplate u 2014 godini...


Preuzimanje poklona: Pavle Dukić, JKP Toplana Šabac
, Vesna Bartošova, Gloakvalis Gložan



Dodela poklona za 10 godina saradnje...


Preuzimanje poklona: Suzana Šuljagić, JKP 3. septembar Nova Varoš, Ivan Petković, JP Jedinstvo Kladovo, Silvester Santo, JP Komunalac Novi Bečej


Dodela ostalih poklona...


Biljana Vovk, JP Vodovod Surdulica, JP Vodovod Vranje, Srđan Mladenović


Lista dobitnika
Osnov
Poklon
JKP Toplana Šabac, Pavle Dukić,
Najbolji odnos naplaćeno/fakturisano
Toshiba Canvio Basics 2.5
Gloakvalis Gložan, Vesna Bartošova
Najmanja nenaplaćena potraživanja
Toshiba Canvio Basics 2.5
JKP 3. septembar Nova Varoš, Suzana Šuljagić
10 godina poslovne saradnje
D-Link DNS-320L Share Center
JP Jedinstvo Kladovo, Ivan Petković
10 godina poslovne saradnje
D-Link DNS-320L Share Center
JP Komunalac Novi Bečej, Silvester Santo
10 godina poslovne saradnje
D-Link DNS-320L Share Center
KJP Golubac Golubac, Nina Jović
10 godina poslovne saradnje
D-Link DNS-320L Share Center
JP Vodovod Surdulica, Biljana Vovk
Za dostavljen DVD sa podacima za uporedni pregled, izabran po metodu slučajnog izbora
Genius Zvucnik SW-U2.1 200 USB
JP Vodovod Vranje, Srđan Mladenović
Kao registrovani učesnik na savetovanju, izabran po metodu slučajnog izbora
Genius Zvucnik SW-U2.1 200 USB



Nadamo se da ćemo i sledeće godine imati priliku da se okupimo i vidimo bar u ovolikom broju...



Zajednička fotografija

Ostale fotografije možete pregledati ovde.


Savetovanju su prisustvovali predstavnici javnih i komunalnih preduzeća:
  1. JKP BUKULJA - Aranđelovac
  2. JKP PROGRES - Bački Petrovac
  3. JP BVK - Bela Crkva
  4. JKP Rasina - Brus
  5. JP Vodovod i kanalizacija Budva - Budva
  6. JKP Vodovod Zlatibor - Čajetina
  7. PVIK IZVOR a.d. FOČA - Foča
  8. GLOAKVALIS DOO - Gložan
  9. JKP Vodovod Grocka - Grocka
  10. DOO VODOVOD I KANALIZACIJA - Herceg Novi
  11. JP KOMUNALAC - Novi Bečej
  12. JKP 3.SEPTEMBAR - Nova Varoš
  13. JKP VODOVOD I KANALIZACIJA - Novi Pazar
  14. JP GRADSKA TOPLANA - Jagodina
  15. JP JEDINSTVO - Kladovo
  16. JKP KOMUNALAC - Kula
  17. KP BUDUĆNOST AD - Laktaši
  18. JPKP LAZAREVAC - Lazarevac
  19. JP TOPLIFIKACIJA - Lazarevac
  20. JKP TOPLANA-LOZNICA - Loznica
  21. DP KOMUNALAC - Maglić
  22. JKP BADNJEVO - Negotin
  23. KJP Kompred - Novo Miloševo
  24. JP POSLOVNI PROSTOR - Obrenovac
  25. JKP TOPLOVOD - Obrenovac
  26. JKP Higijena - Pančevo
  27. JP Vodovod - Paraćin
  28. JP TOPLIFIKACIJA Požarevac - Požarevac
  29. JKP VODOVOD I KANALIZACIJA - Požarevac
  30. Vodovod AD Prijedor - Prijedor
  31. JP VODOVOD SURDULICA - Surdulica
  32. JKP RADNIK - Sivac
  33. JKP TOPLANA-ŠABAC - Šabac
  34. JKP VODOVOD-ŠABAC - Šabac
  35. JKP KOMUNALAC - Titel
  36. JKSP TOPOLA - Topola
  37. KJP ĐUNIS - Ub
  38. JKP VODOVOD-VALJEVO - Valjevo
  39. JKP IZVOR - Vladimirci
  40. JP VODOVOD VRANJE - Vranje
  41. JP BELI IZVOR - Vrnjačka Banja

Na programu savetovanja nastupili su kao izlagači:
  1. AB Soft - Beograd
  2. Privredni savetnik informacione tehnologije - Beograd
  3. DP Products - Beograd
  4. Livona - Beograd
  5. Tehnobiro - Beograd
  6. Ehting - Beograd
  7. JKP Vodovod Grocka - Grocka
  8. JKP TOPLOVOD - Obrenovac
  9. JKP VODOVOD I KANALIZACIJA - Požarevac
  10. Omnidata - Šabac

Predstavnici medija:

Organizacija i realizacija stručnog skupa:


Ostale informacije:

Ovaj skup povezan je sa predhodnim skupovima:

Savetovanje, septembar 2014
Savetovanje, septembar 2013
 
 
 
Pogledajte: Ostali skupovi
 

To Top


© 2002 OmniData - Šabac. Sva prava zadržana.